O preparatu

    Poštovani i dragi prijatelji , na ovoj stranici nećemo pričati o autoimunim bolestima , ima ih stotinak . Mogli bi pisati satima . Nećemo " prepričavati wikipediju " , baratatii stručnim izrazima da bi ostavili jak utisak , da bi zbunili i Vas i sebe . Obično oni koji puno pričaju i ne urade baš ništa . Uostalom , o našim odličnim rezultatatima govore mnogobrojni forumi što u Republici Srbiji , što u Zemljama u regionu , neka oni pričaju umesto nas .  Sve što Vam treba , što je ključno , imamo na prospektima odštampano , možete ih dobiti dolaskom kod nas ili da Vam ih pošaljemo putem maila ... u Svakom slučaju verujemo i sigurni smo da možemo puno pomoći . Takođe uvek nas možete nazvati na tel:  060 / 3531170 , bilo kad i vikendom.

    Ako nemate ništa protiv , ovom prilikom bih pisao malo o sebi . Ne zato što sam samoživ i prepotentan čovek , naprotiv , već da opišem svoj put , neke događaje koji su me usmerili da se bavim ovim humanim radom , kako sam uz puno sreće došao do velikih saznanja - posle kojih više ništa nije isto .

    Moje ime je Branislav Strajnić , rođen sam na " Varljivo leto 1968 " 20- og oktobra . Ime sam dobio po Branislavu Nušiću , koji je takođe rođen jednog 20-og oktobra . 

    U našu kuću , kod mog oca magistra Rajka Strajnića a zbog njegovog posla , dolazili su mnoge znamenite ličnosti . Pored Desanke Maksimović , Raše Popova , maestralnog dirigenta Slobodana Bursaća sa kojim je moj otac dugo radio u istom kabinetu ... posebno bih izdvojio - Miroslava Miku Antića , o kome ću malo kasnije pričati . Te davne 1977 godine , pošto sam bio dosta i stalno bolestan , jedan od onih koji nikad nisu radili " fizičko " , diskriminisan , doživljavan kao predmet , izopšten od svih dešavanja , tajni - idol mi je bio Đoka Balašević koji se tad pojavio . Videh peva za klavirom u razdeljak te ljubim , oko njega cice ... ma i ja ću tako , pomislim i napišem pesmu , svoju prvu  . Moja učiteljica Dragica ( suze su mi krenule kad sam nedavno pročitao pesmu od našeg divnog pesnika Nedeljka Popadića, i njegovoj učiteljici Dragici , uglavnom moja Dragica me prijavi za pesničku štafetu a u žiriju je bio pesnik Dragan Lukić - Izređalo se desetak mališana koji su u duhu tog vremena uspavali legendarnog Lukića sa pesmama o Titu , kako je on cveće ,  sunce , smisao svega ... zatim sam ja pročitao svoju pesmu:

                     Koliko traje dan ?

              Kada igraš klikere ili nešto lepo radiš ti ,

              dan traje dok izbrojiš do tri .

              Kada si bolestan i piješ gorak lek ,

              dan traje čitav vek .

              Zato ja mislim da je život san ,

              jer kad nešto lepo radiš , jedan tren je jedan dan .

    Dragan Lukić je skočio sa stolice i viknuo TO ! TO ! stegnvuši šake u pesnice , pobedio sam a pesma se našla u školskom listu " Plavi oblačić " iz 1977 , i ja imam jedan požuteo i oronuo primerak . Miroslav Mika Antić , jednom prilikom kad je došao do nas , bio je srećan zbog ove moje pesme i rekao mi " nemam ništa da ti poklonim , evo ti ovaj moj kožni sako (crni , u stilu Korta Maltezea ) , kad porasteš , obuci ga , pogotovo kad ti bude teško , u njemu ćeš pronaći inspiraciju i odgovore o mnogo čemu . I dan danas čuvam taj sako , to mi je jedna od dražih stvari i imam poseban orman gde se nalazi . Često sam ga oblačio prilikom " muvanja " , sudskih procesa gde sam naravno uvek pozivan potpuno nevin , kao i svaki prosečan Srbin , a ponekad ga nosim na predavanjima i tribinama koje držim , reči same naviru a ja uopšte i ne znam odakle .  Moju pesmu sam razumeo tek nakon dvadesetak godina . Iako je napisana u dahu , puno kasnije sam shvatio " šta je pesnik hteo da kaže " : ... TAKO RAZMIŠLJA BOLESNO DETE , DETE KOJE PATI  - Zato Sibra uvek besplatno , bezuslovno i čista srca pomaže deci . Potpuno nesvesno , iz ličnog iskustva sa svojih 8 , 9 godina opisao sam da kod bolesti možda nije najteža bol i patnja , već vreme koje beskonačno sporo prolazi . 

KAKO SAM ZAVOLEO BIOLOGIJU 

  Jednostavno , imao sam najbolje nastavnike  u osnovnoj i srednjoj školi . Izdvajam legendarnog nastavnika biologije Radicu koji nam je držao neponovljiva predavanja u osnovnoj školi . On nikad nije pomenuo biologiju , biljke i životinje već od prvog minuta svoje nastave , pričao nam je o svom detinjstvu , odrastanju , momačkim danima , pecanju .. .  Jednostavno nam je pričao o životu a šta je biologija nego nauka koja slavi život . Izdvajam jednu njegovu priču , kaže : 1942 godina , mađarski Božić 25 decembar , napolju minus 10 , pada noć . Nemci tenkovima i oklopnim vozilima opkoljavaju naše selo i viču " achtung , achtung " . Mi istrčavamo iz kuće i gde ćemo , šta ćemo - beži u mlad kukruz . Svi smo mi mislili da su biolozi interesantni ljudi kojima život nikad nije dosadan , možda to i jeste tako .

   Takođe imao sam izuzetnu nastavnicu biologije u srednjoj školi , mi smo joj bili zadnja generacija pred penzijom . Nažalost zaboravio sam joj ime ali nikad neću zaboraviti njene reči , pogotovo filozofski odnos prema životu . Jednom prilikom dobio sam iz kontrolnog iz matematike 1 minus a na sledećem času biologije , pitala me je zašto sam utučen i osmuđen , ja joj kažem . Ona mi je rekla jednu rečenicu koja mi i danas odzvanja u ušima : " E moj Branislave , šta je jedna jedinica naspram večnosti " . Takvi profesori i nastavnici svojim životnim iskustvom , dobrotom pripremali su svoje đake na sve ono što ih u budućnosti čeka . 

KAKO SAM DOŠAO DO IZUZETNIH PATENTA KOJI MOGU POMOĆI KOD AUTOIMUNIH BOLESTI I VELIKOG USPEHA 

    Iako sam biolog ja do svojih patenata nisam došao jer sam danonoćno radio i proučavao materiju , formule ... bilo je naravno i toga ali iskreno , ja sam do svojih patenata došao zato što sam bio čoban , zahvaljujući kozama . U periodu od 1996 do 2002 , imao sam veliku farmu koza , oko 200 grla i bio jedan od najvećih proizvođača kozijeg mleka u Vojvodini . Ja sebe nikad nisam doživljavao kao nekog veleposednika , gazdu iz meksičkih i španskih serija . Ko god me je pitao šta sam po zanimanju , ja sam mu odgovarao " čoban " . Mnogi od mojih komšija , školskih drugova  pitali su se zašto se bavim ovim biznisom , koji očigledno izaziva podsmeh kod " građanski nastrojene Srbije " a ja sam bio srećan što radim i imam posao u tim ludim vremenima . Nikad me nije zanimalo šta drugi ljudi misle .

     Zahvaljujući kozama , došao sam do vrhunskih otkrića koje već decenijama uspešno primenjujem u tretmanu autoimunih bolesti . Pošto sam imao puno koza , hranu za njih kupovao sam na kamione od firmi koje prodaju industrijski otpad od prerade žitarica : Žitoprodukt , Banat seme , uljara ... Jednom prilikom , uletelo je par džakova otrovnog - tretiranog žita , koje je prefarbano crvenom bojom a to je toksična smesa koja sprečava glodare , ptice i insekte da oštete zrno dok ne isklija na njivi ( jedan od faktora nastanka autoimunih bolesti i jeste prisustvo štetnih hemijskih elemenata u organizmu . Primer tome je 3 puta povećan broj obolelih nakon ekološke katastrofe izazvane nato bombardovanjem ) . Igrom slučaja , desetak koza je pojelo dosta ovog žita jer su " provalile " u magacin . Ubrzo , 8 je uginulo a preživele su samo dve i bile u očajnom stanju . Sve intervencije veterinara nisu pomogle . Nisam znao šta da radim i pustio sam ih sa stadom na ispašu , jedva su došle do pašnjaka . Kroz pašnjak je prolazio i kanal tako da je bilo i puno močvarnog bilja . Primetio sam da ove dve koze jedu biljku koju koze inače nikad neće ni da probaju . Do uveče , znatno su se oporavile a već za par dana , bile su ko tigrovi . Ruska poslovica kaže : " budala gleda a pametan čovek posmatra " . Uostalom , posmatranje i analiza su dve najznačajnije naučne discipline . U narednom periodu , izvršio sam niz eksperimenata i namerno zarazio grupu koza toksiranim žitom , sve su preživele jedući pomenuto bilje . Svaka životinja u borbi za opstanak oseća i zna šta joj je potrebno . Iako se ova biljka ne spominje u našoj tradicionalnoj medicini , proučio sam stotinak knjiga kineske tradicionalne medicine ( TCM ) i shvatio da se tamo koristi protiv visoke telesne temperature , groznice i kao tonik . Ova biljka , uz dodatak još nekoliko koje pojačavaju dejstvo , postala je osnov mojih patenata .

MOJ PROŠLI , SADAŠNJI I BUDUĆI RAD

    Početkom 2000 - te , nekoliko mojih prijatelja mi se požalilo da imaju izuzetne probleme sa lupusom , kronom i da više ne znaju šta će . Predložio sam im da probaju moj metod i da pratimo rezultate . Postigli smo dosta dobra poboljšanja . Moj rad je zatim počeo da se progresivno širi , jer kao što se ljudi spajaju u dobru , provode i uživaju , tako se spajaju i u teškim situacijama , u bolničkim čekaonicama . Preporučivali su moje metode jedni drugima jer su postizani dobri rezultati . U proteklim decenijama uradio sam na hiljade slučajeva autoimunih bolesti gde sam sticao nova iskustva i unapređivao već postojeće patente . Posebna mi je čast što širom Srbije barem stotinak lekara daje svojim pacijentima moje kontakte , iako me nikad nisu ni videli - videli su rezultate mojih metoda .

      Neki od suplemenata koji su nastali iz višegodišnjeg iskustva Sibre 1990 , svi odobreni i upisani u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije i to po novim zakonima E.U . Više o tome na sajtu www.zelenivitez.info

                           Završiću ovaj tekst sa mojom omiljenom pesmom Miroslava Mike Antića: 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

    PODELIĆU SA TOBOM SVE BOLESTI

         I SVA ZDRAVLJA .

    ZAVOLI MOJU PRILIKU ŠTO SE TETURA NIZ DAN.

   SUTRA NAS MOGU SRESTI PONORI  IL UZGLAVLJA.

              SVEJEDNO ...

   LEPO JE NEMATI PLAN .

  LEPO JE NE BITI NI ČINOVNIK NI DOKTOR .

  UPUTI TELEGRAM MOME OCU :

  " POSTOJI TUŽNA DIVOTA ,

 VAŠ SIN NE UME LJUDE DA SPAŠAVA OD SMRTI ,

 ON , ZNATE , SPAŠAVA OD - ŽIVOTA ..."    

----------------------------------------------------------------